Ruska carska ČAGA, 60 kapsula+mala knjiga

O SIBIRSKOJ ČAGI

Čaga, parazitska gljiva koja se razvija na brezama u Rusiji na visini od 10-30 metara, ima naziv parazita jer apsorbuje lekovite supstance iz korena, stabla i grana breze i prenosi ih ljudima. Uobičajeno je prisutna u severnim delovima Sibira, gde temperatura može pasti i do -40°C. Ima izgled crne, ispucane mase nepravilnog oblika. Divlja sibirska čaga se bere nakon određenog broja godina parazitiranja na brezi, obično posle 25 godina, kada postaje najlepša. Tada dostiže vrhunac lekovitih svojstava. Ova izuzetna medicinska gljiva obuhvata preko 200 nutritivnih supstanci.

Čaga obiluje aminokiselinama, enzimima, oligoelementima (bakar, selen, cink, mangan, germanijum), mineralima poput magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, natrijuma, gvožđa, fosfora, i vitaminima B1, B2, B5, K, D2 (ergosterol). Takođe, sadrži više vrsta polisaharida, beta-glukana, triterpena, sterola, saponina, inotodiola, trametenolične kiseline, SOD enzima, i betulinske kiseline, koja je dokazano efikasna u uništavanju kancerogenih ćelija.

Ruski disident i nobelovac Aleksandar Solženjicin uveo je Čagu u zapadni svet kroz svoj roman “Odeljenje za rak” objavljen 1969. godine. On je svoje isceljenje pomoću Čage opisao u ovom dirljivom autobiografskom delu, svedočeći o tome kako ga je ova gljiva izvukla iz poslednjeg stadijuma raka i produžila mu život za 55 godina (1918-2008).

O Čagi su takođe pisali Sbitnjeva Evgenija u knjizi “Čaga gljiva protiv 100 bolesti”, Danilov Nikolaj Ilarionovič u knjizi “Lekovita Čaga”, i najčuvenija doktorka fungi-terapeut Irina Filipova koja je autor knjige o najnovijim naučnim istraživanjima i kliničkim ispitivanjima pod naslovom “Čaga – gljiva senzacija”. Preparati od Čage danas se proizvode u različitim formama, uključujući ekstrakt u kapsulama, ekstrakt u prahu i čaj, s tim što ekstrakt ima koncentrovanu biološki aktivnu supstancu, čime je jači od čaja desetinama puta.