Seme konoplje

U medicini, konoplja se najčešće upotrebljava protiv stresa, gubitka apetita, mučnine izazvane hemoterapijom, ublažavanja posledica teškim bolesti, itd.

Osim što se od konoplje prave medicinski preparati, u makrobiotičkoj ishrani se preporučuje konopljino seme, koje sadrži kompletan izvor proteina i sve bitne omega masti neophodne za ljudsko zdravlje. Navodi se da upotreba celog semena od konoplje u ishrani poboljšava varenje, sprečava formiranje toksičnih materija, sprečava zapaljenje creva, snižuje nivo holesterola u krvi, snižuje krvni pritisak, poboljšava cirkulaciju i kardiovaskularnu funkciju, smanjuje simptome PMS i menstrualne grčeve, te upale i simptome artritisa.

Konoplja se kao lek upotrebljava preko 5000 godina. 2740. pne. je zabeležena prva upotrebe konoplje kao leka u Kini. Herbarijum kineskog cara Šen Nunga konoplju spominje kao biljku koja može biti delotvorna u lečenju malarije i konstipacije. U staroj Grčkoj je konoplju Galen smatrao lekom.

I Srbi su upotrebljavali konoplju u mediciske svrhe, o čemu je Veselin Čajkanović zabeležio sledeće:

„U narodnoj medicini upotrebljuje se konoplja protiv krajnika, zaduhe, groznice, bolesti želuca, vrućice. U ovom poslednjem slučaju konopljino seme se prosipa po postelji bolesnikovoj, te na njemu spava tri noći, i svako jutro ono na kome je spavao prospe se na bunjište – da ga tice raznesu. Kad što raste, npr. potkožni čir, pije se tej od konopljinog semena. Puhor od konoplje koja je sagorela na živoj vatri daje se stoci. Oko detinje kolevke meću se zelene konoplje – da bi dete bolje spavalo.“

Krajem 19. veka, nakon 40-ak godina relativno intezivnog interesa za istraživanje konoplje u lečenju različitih bolesti, njenu medicinsku upotrebu u svetu potiskuju ubrzani razvojem sintetički derivisanih lekova.